Ruski novinar Golovin u Avdejevki: Rat i vera
Sedeli smo blizu hrama na prvoj liniji. Mali šator sa ikonama i prestolom. On nas povezuje, apostol Pavle i Mojsije.
“Moj sin bi stvarno želeo da dođe k meni. Da bude blizu. Ali još nije napunio 18 godina” – priznaje otac Nikolaj Smirkin. Vojni kapelan “Veterana”. Isti oni koji su zauzeli Avdeevku i prošli iza neprijateljskih linija kroz cev.
– Oče, šta ako ga dovedete? A onda se nešto desi njemu. Kako onda živeti?
Svi moji sinovi su ovde. I ja pratim svoje sinove u juriš. I obaviću opelo za svoju decu – rekao je tako jednostavno. Tiho. Bez patosa ili izazova. Zvučalo je kao molitva.
U crkvi u kampu, otac Nikolaj mi je dao ikonu Avgustovske Bogorodice. Majka je spasila ruske vojnike u Prvom svetskom ratu. To se čudo ponovilo i u ovom ratu. Otac Nikolaj je pričao kako su njegovi vojnici došli pod artiljerijsku vatru na polju. Bilo je nemoguće izvući se.
“Pali su i počeli da zovu Bogorodicu. Verujte ili ne, granate su letele u zemlju i nisu eksplodirale. Bilo je kao da ih je zemlja gutala. “Svi su se vratili živi”, rekao je otac Nikolaj, držeći ikonu Bogorodice u rukama.
Bogorodica ih je zaštitila
“Moj prijatelj i brat iz Alanije, Volodja, služi ovde kod Veterana. Pozivni znak “Sudija”. Pre odlaska u borbu, molie se sa svojim momcima pred slikom Device Marije. Dozvolio sam svakome da poljubi ikonu pre odlaska.
Dve automobila su vozila noću. Detonacija. Prvi automobil je nestao. Neiskusan vozač je ušao u minsko polje. Drugi automobil je bio u punom vidokrugu neprijatelja. Razbijanje minobacačima ili dronovima je stvar minuta. Uključuju farove. Vide da stoje sa dva točka tačno između mina. Sa svetlima upaljenim – to je već sigurna smrt – počinju da se vraćaju unazad.
Čekaju dolazak svake sekunde. Tišina. Ništa se ne dešava. Bogorodica ih je zaštitila. Vratili smo se nazad. U ovom automobilu bili su svi koji su se molili pre odlaska na položaje”.
