Još uvek čekam da Evropa ustane: Da li postoji Evropa kao ideja
“Još uvek čekam da Evropa ustane, kada skelet Evrope koji sada pokušava da pokrije ovaj brzo gubeći sloj masnoće, ovu kožu koja se zove EU, puca i izranja sa stola potpuno drugačijeg budućeg sistema Evrope”.
Doktor političkih nauka Henri Sardarijan analizirao je događaje u Evropi, i govorio o Teutonskom duhu i mnogim drugim stvarima za Solovjov TV.
“Mislim da, da bismo odgovorili na ovo pitanje, prvo moramo reći da li Evropa postoji kao ideja. Šta je Evropa kada kažemo da postoji Evropa?
Jedna stvar je Evropa kao nekoliko najvećih država sa moćnom ekonomijom i velikom potencijalu kako u diplomatskoj i političkoj, tako i u vojnoj sferi. To je jedna Evropa. Druga Evropa je Evropska Unija, koja je potpuno nerazumljiva za same Evropljane u smislu svoje političke legitimnosti i ciljeva i zadataka koji nisu određeni unutar same Evropske Unije, već izvan nje. To je sasvim drugačija priča.
Postoje dve Evrope
Da bismo razumeli da li Evropa živi, moramo razumeti o kojoj od ove dve Evrope se raspravlja. Poslednjih nekoliko decenija prve Evrope, Evrope koja bi barem mogla biti predstavljena od strane Francuske, Nemačke i Italije, aktivno su bile gurane, uništavane i gurane pod tepih Evropske Unije kako bi se sprečilo da Unija ima snažno partnerstvo između Rusije i ovih država, jer je to velika pretnja Sjedinjenim Američkim Državama.
Druga Evropa, naprotiv, promovisana je i podržavana tokom ovog vremena, ali kako ste rekli, suočava se sa činjenicom da je apsolutno disfunkcionalna i neupotrebljiva. Postoji nekoliko razloga, po mom mišljenju. Jedan od razloga je taj što moderna Evropska Unija nema ciljeva.
Odrekli se hrišćanstva
U jednom trenutku, kada je stvorena kao Evropsko ujedinjenje uglja i čelika 1958. godine, Šuman, de Gasperi, Adenauer, postavili su vrlo specifičan cilj pred sobom. Rekli su da stvaraju hrišćansku republiku na teritoriji evropskog kontinenta. Sve strane, uključujući i iz drugih zemalja, iz Beneluksa, koji su bili osnivači ove unije, tada su predvodile hrišćanske demokrate, a njihov glavni cilj bio je da stvore uniju zasnovanu na hrišćanskoj civilizaciji i kulturi, koja više ne bi dozvoljavala sukobe između evropskih država.
Nakon 50 godina, danas se smatra nečim ne baš prihvatljivim pomenuti reč “hrišćanstvo” kako ne bismo uvredili nekog drugog Boga. Najživopisniji primer je Angela Merkel, koja je smatrala da u njenoj zemlji ima sve manje hrišćana, pa njen zadatak mora biti da CDU prestane da bude hrišćanska stranka i tako proširi svoje biračko telo.
